MaajkaFaka's avatar

MaajkaFaka

Zbog čega?

Zbog cega? Zboga cega Boze placem svaku dan, svaku noc, zbog cega mislim stalno da sam kriv iako ništa ne radim, zbog cega se osjecam u nekim trenucima tako pusto, ostavljeno, usamljeno. Zbog cega? Jednostavno. Sve sto mi znaci je nedokucivo, ispred nosa mi je, al nedokucivo, ono sto zelim, sto volim, cemu se nadam je ona, a ona ovakvu emociju takodjer gaji, gaji za nekog drugog. Sto ne mogu odlijepiti od nje, eto sto bar to? Ne mogu sve i da zelim, ona previse vlada mnome da bih ja tek tako mogao je pustiti, ne popusta me, ne da mi mira, a i dalje je nemam. Tjesim se, mozda me voli, ko zna, mozda se brine, ko zna, a znamo istinu oboje, krijemo je, odgadjamo da se kaze ono sto je ocigledno, ono sto je ona meni, ja njoj nikad biti necu, nikad, ni u ovom, nit u onom zivotu. I onda se mnogi pitaju sto unistavam sebe cigarama, placom, drogom. Ko kaze da se unistavam, ko kaze da ja nemam drugacije shvatanje toga? Niko mi dosad nije pomogao kao cigara, uvijek je tu kad zatreba, a donosi tako lijepo olaksanje, olaksanje koje mi trenutno da snagu da nastavim zivjeti u nadi, jer jebiga, rekose da nada zadnja umire, ne znam kad se moja nada rodila, al umrijet nece nikada. To je mozda kljuc mog bola, moje patnje za njom, nedokucivom zenom zivota mog, nikad nece biti moja, al ja se nadam, nadam se, kazu nadaj se. Nista nemam od te nade, ama bas nista, al’ ja se nadam, ne mogu drugacije, moram, volim je, blago receno, stisnem zube i kazem bice bolje, tjesim se, ponovo, kretenski naivno. Naucio sam s vremenom da volim, da volim istinski, beskrajno, bespomocnom predanoscu za ljubav, ali jos nisam osjetio takvu ljubav upucenu meni od nekog drugog, nisam i necu jos zadugo, ako uopste ikako osjetim, ali ne mogu protiv sebe, ne mogu, ne mogu sebi zagorcati zivot a njoj otezati, jer ja je toboze volim. Volim, pa sta? Nemam pravo dirati u njen zivot, to je njena stvar i samo njoj pruzena na raspologanje, njoj stoji na izboru sta ce od te stvari, od tog zivota da napravi, stvori, ali se nadam da ce stvoriti nesto sto ce je ciniti sretnom, sretnom i voljenom, voljena vec jeste al sretna, to je upitno. No nema veze sto bi u Bosni rekao izdurao je Mujo i gore, ali dosao sam na tacku da se pitam da li je izdrao i gore, dal ima sta gore i dal se moze izdrzati. To ce se pokazati vremenom, nije moje da polemisem o tome i evo necu vise, prestajem, za sad. I ♥

Ispovijed

Nekad se cudim sto se ponasas ovako ili onako, dok u drugom trenutku skontam zbog cega je to ustvari tako. Drugacije nisam ni zasluzio. I neka. Nek’ se sjebajem svako malo, neka treba mi tako i nije to nista, treba mene satrat’ al’ momacki sto bi rekli. Sve sam ja glupan zestoki to zasluzio i sada ispastam s pravom i evo me sad kao Sizif, nadam se nemogucem, iz dana u dan, i iz dana u dan tonem sve vise, propadam psihicki, zatvaram se u sebe, postajem tmurniji iako to ne zelim, iako znam da od toga nema fajde ama ni sekunde, samo sebi stetim, a njoj je svejedno, naravno, razumljivo. U potpunosti je razumijem i u pojedinim trenucima mi je cak i drago sto mi se ovo desava dok ona uziva, nisam je zasluzio, nisam nista ucinio da joj dokazem koliko je volim, koliko mi je stalo do nje i koliko je, ne volim, vec ustvari obozavam. Svaki dan pomisliti da to da je mozda nekad vidim i u istom trenutku sjebati se, jer znas da to ona nit zeli nit hoce, je ipak dosta cudno, cudno i tesko. Mnogo puta mi ovako po noci dodju svakakve misli, ali pokusavam to potisnuti sto dalje u sebe i i dalje se nadati nemogucem, neostvarivom. Protiv toga ne mogu, sve dok zivim nadat cu se tome, a ona, haha, nju ce boljet k**** kao sto je i sad boli. Hahaha, sad kad sagledam ustvari sam sam sebi patetican, apsurdno je sto ovo uopste pisem, sta dobijam ovime,sta? Nista, samo malo olaksanje, hajde makar to, lakse mi je kad znam da sam ga negdje napisao, “nekome” ispricao, a realno koga ovo zanima, pa ovo ni nju ne zanima i sto bi? Nema smisla da se ona zanima za ovo, za prethodne “ispovijedi”, za MENE. Ko sam ja njoj ustvari? Samo jedan nebitan kretencic koji joj je nanio previse nepotrebnog bola, koji je ucinio da ona bude takva kakva jeste, bar malim dijelom, i na ovom mjestom, Mima izvini za to, nije mi bila namjera da ti ijednu sekundu tvog zivota ucinim u patnju i bol, ali bar sam ti postao nebitan i ne mogu te vise povrijediti, jedina hajmo reci pozitivna stvar. Polako bih trebao da zavrsavam ovo djelance, ovo malo olaksanje pred neko novo skoro sjebavanje, al eto jos jedna pozitivna stvar, necu dugo s ovakvim mentalnim sklopom izdrzati sam sa sobom i tom prosloscu koja me prati gdje god mrdnuo, bez obzira ostao ja ovdje u Sarajevu ili otisao u Njemacku, Tunguziju pa makar otiso i medju klokane da pasem pijesak u Australiju to sto sam uradio ce me pratiti i to ce me sahraniti kad tad. Ne bih vise da duzim, opet da zavrsim kao i inace, volim te Mima, jedan zastoki glupan te obozava, samo sto je to postalo nebitno kao i sve vezano za mene. Volim te malena ♥